Ako ste između 2017. i 2022. godine pokušavali da kupite grafičku kartu za igranje ili ozbiljniji rad, vrlo verovatno ste ostali u šoku zbog cena. Modeli koji su nekada koštali 300 evra odjednom su dostizali 700, 800, pa i više od 1000 evra. Pojedine kartice nisu mogle da se pronađu ni po kojoj ceni – police u radnjama bile su doslovno prazne.
Razlog za ovakav poremećaj na tržištu nije bio samo jedan. Na cene su istovremeno uticali rudarenje kriptovaluta, globalna pandemija, teška nestašica čipova i ogromna potražnja za hardverom. Kao serviseri koji su u tom periodu kroz ruke provukli stotine ovakvih sistema, donosimo Vam priču iz prve ruke.
Šta je zapravo rudarenje (Majning)?
Rudarenje kriptovaluta je, najprostije rečeno, složena obrada podataka i rešavanje kriptografskih zadataka koje vrši računarski hardver. Kao nagradu za „ustupljenu“ računarsku snagu mreži, vlasnik mašine dobijao je određenu količinu kriptovalute (najčešće Ethereuma).
U ovom procesu, snaga procesora (CPU) gotovo da nije igrala nikakvu ulogu. Glavni „fizičalci“ bili su grafički čipovi (GPU). Snaga se izražavala u megahešima po sekundi (MH/s). Logika je bila jednostavna: što jedan računar ima više grafičkih kartica, to ima više MH/s i donosi više novca na dnevnom nivou.
Zašto baš grafičke karte, a ne procesori? Procesor u računaru je napravljen da brzo rešava nekoliko vrlo složenih zadataka odjednom (ima nekoliko snažnih jezgara). Grafička karta, sa druge strane, ima hiljade malih jezgara dizajniranih za paralelno rešavanje prostijih matematičkih operacija. Upravo ta arhitektura učinila ih je savršenim alatima za rudarenje. Iako je bilo izuzetaka (određene valute su se rudarile procesorima), grafike su bile apsolutni vladari tržišta.
Šta je Mining Rig i kako je funkcionisao?
Da bi se maksimizovao profit, standardna kućišta su postala pretesna. Tako su nastali „mining rigovi“. U pitanju je suštinski običan računar, ali koji umesto jedne, poseduje četiri, šest, osam ili više grafičkih kartica povezanih na jednu matičnu ploču. Ovi sistemi su radili 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji.
Ovakav računar nije imao stalno priključen monitor, tastaturu niti miša. Monitor bi se priključio samo tokom inicijalnog podešavanja, čisto da se proveri da li sistem prepoznaje sve kartice i da li proces započinje. Kasnije se sve kontrolisalo putem softvera za daljinski pristup (Remote Control).
Da bi sistem bio autonoman, u BIOS-u matične ploče uvek smo aktivirali opciju „Restore on AC/Power Loss“. Na taj način, čim bi se struja vratila nakon nestanka, rig bi se sam upalio i nastavio sa radom bez intervencije korisnika.
S obzirom na to da su grafike radile na 100% opterećenja, generisale su enormne količine toplote. Zbog toga ih vlasnici gotovo nikada nisu držali u prostorijama u kojima borave. Zahtevale su odvojene sobe, dodatne industrijske ventilatore ili snažne klima uređaje. Pored toplote, ovakvi sistemi su crpeli ogromne količine električne energije, zbog čega su vlasnici morali pažljivo da računaju isplativost. (Ako Vas zanima kako se obračunava potrošnja struje računarskih komponenti, obavezno pročitajte naš tekst Kako Da Proverim Koliko Struje Troši Moj Računar).
Kako smo sklapali „Rudare“ (Anatomija Riga)
Sklapanje riga bilo je potpuno drugačije od sklapanja standardnog gejming računara. Fokus je bio na maksimalnoj uštedi na pratećim komponentama, kako bi se sav budžet usmerio na grafičke karte i napajanja.
-
Matična ploča: Birali su se specifični modeli koji poseduju što više PCI-Express slotova. Među najpoznatijima je bila čuvena ASRock H110 Pro BTC+, ploča dizajnirana isključivo za ovu namenu, koja je podržavala povezivanje neverovatnih 13 grafičkih kartica odjednom.
Procesor (CPU): Bio je potpuno nebitan za performanse rudarenja. Birao se najjeftiniji Intel Celeron ili Pentium koji odgovara ploči, isključivo da bi sistem mogao da podigne operativni sistem.
Radna memorija (RAM): Ugrađivala se najosnovnija varijanta – obično 8GB, ređe 16GB.
Hard disk: Iako su SSD diskovi počeli da uzimaju zamah, iz ugla isplativosti, brzina učitavanja sistema nije bila presudna. Zato su se često koristili stari i jeftini mehanički tvrdi diskovi (HDD) čisto da na njih stane Windows ili specijalizovani Linux operativni sistem za rudarenje.
Napajanja: Ovde nije smelo da se štedi. Pošto rigovi troše i preko 1000W, najčešće smo ugrađivali po dva snažna napajanja sa visokim „Gold“ sertifikatom (o važnosti odabira pravog napajanja pisali smo u Kako Izabrati Napajanje Za Računar).
Da bi se dva napajanja pokrenula istovremeno na jednoj matičnoj ploči, koristili smo specijalne račve (kablove) ili male pločice poznate kao Add2PSU.
Rajzeri (Risers): Fizički je nemoguće ubosti šest grafičkih kartica direktno u matičnu ploču. Zato su se koristili „rajzeri“ – adapteri koji su omogućavali da se mali PCI-E slot na matičnoj ploči poveže USB kablom sa većom pločicom u koju se fiksirala grafička karta.
Konstrukcija: Kućišta nisu postojala. Umesto njih, rigovi su se šrafili na specijalne ramove. Postojale su fabričke metalne konstrukcije, ali smo u našem servisu u Zrenjaninu često preferirali izradu po meri od drveta, što je omogućavalo bolju fleksibilnost pri rasporedu komponenti.
Prvi talas (2017/2018) – Modovanje i P106 kartice
U ovom periodu, apsolutni hit bile su kartice poput NVIDIA GTX 1050Ti, 1060 i 1070.
Sa druge strane, AMD kartice (RX 570 i RX 580) bile su izuzetno tražene, ali su zahtevale servisersku intervenciju. Kako bi postizale maksimalne rezultate, fabrički BIOS ovih kartica se „modovao“ (menjali su se tajminzi video memorije).
Tržište je bilo toliko gladno čipova da je NVIDIA lansirala specifičnu seriju P106 – to su bile grafičke karte napravljene striktno za rudarenje. Nisu imale nijedan video izlaz (HDMI, DisplayPort), što je značilo da su za gejming bile potpuno neupotrebljive.
Drugi talas (2021) – Savršena oluja
Taman kada se tržište malo smirilo, usledio je drugi i daleko agresivniji talas 2021. godine. Pojavila se nova generacija NVIDIA RTX grafičkih kartica koje su donosile neverovatne performanse. Međutim, na cenu nije uticalo samo rudarenje.
Svet je pogodio Covid. Fabrike u Aziji nisu mogle da proizvedu dovoljan broj komponenti usled zastoja, globalni transportni lanci su poskupeli u nedogled, a usledila je i čuvena „nestašica čipova“.
Kombinacija ova tri faktora (rudari koji kupuju sve pred sobom na palete, gejmeri koji zbog karantina očajnički žele nove računare i fabrike koje ne mogu da isporuče robu) dovela je do toga da cene grafika odu u nebo i probiju sve istorijske maksimume.
Gde smo danas?
Danas je era masovnog rudarenja Ethereuma putem grafičkih kartica završena zbog promene načina na koji ta mreža funkcioniše (prelazak sa Proof of Work na Proof of Stake). Grafičke karte su ponovo lako dostupne na policama i možete ih nabaviti bez problema.
Ipak, period od 2017. do 2022. godine ostaće upamćen kao najveći tektonski poremećaj na IT tržištu. Globalna industrija je shvatila koliko su ljudi spremni da plate za hardver, pa se cene grafičkih kartica od tada do danas, realno gledano, nikada nisu u potpunosti oporavile na onaj bezbrižni nivo pre 2017. godine.
Ukoliko Vaš računar zahteva osveženje, čišćenje ili zamenu komponenti nakon dugogodišnjeg rada (bilo gejminga ili rudarenja), ili Vam je potreban savet oko kupovine novih komponenti, MKračunari Zrenjanin Vam stoji na raspolaganju. Posetite nas u Savezničkoj 8 ili nas kontaktirajte!
📚 Možda će Vas zanimati i:
- Kako kompjuter povezati na Wi-Fi: Zašto moj računar nema internet i kako to da rešim?
- Srpska tastatura u Windowsu: Kako dodati jezik i kucati č, ć, ž bez muke?
- SSD izbliza: Zašto je poskupeo SSD i šta zapravo plaćate?
- Da li je 8GB RAM memorije dovoljno u 2026. godini? (I zašto Vaš računar radi sporo)
- Šta je CMOS i kako se resetuje